Koncentracija - veština koja se gubi

Zamislite sledeći scenario: na poslu ste, potpuno zaokupljeni zadatkom koji je pred vama. Vaša pažnja je usmerena na vaš projekat. Konačno ste spremni da završite sve. I neko vam tada uđe u kancelariju.

Šta se dešava sa našim radom? Za većinu odraslih prekidanje našeg posla znači slomljen zamah. Ritam našeg rada je poremećen. Teško je vratiti se na pravi put. Ako smo duboko koncentrisani, zaokupljeni svojim radom, uticaj je još značajniji. Možda ćemo biti dezorijentisani. Možda će nam biti teško da slušamo. Možda će nam biti izazovno, ili čak nemoguće, da se vratimo na posao koji smo radili pre prekida.

Naša deca doživljavaju iste prepreke kada im prekidamo koncentraciju, čak i kada to činimo jer pokušavamo da budemo ljubazni. Pošto dečji prostor za pažnju može izgledati veoma kratak (ili nepostojeći!), lako je zaboraviti da je radnja u toku. Sposobnost dece da se koncentrišu je veština koja se razvija i, kao i sve veštine koje se razvijaju, zahteva mogućnost vežbanja da bi se ovladala. Kada su deca angažovana u zanimljivim aktivnostima, oni istovremeno vežbaju svoju sposobnost da ostanu angažovani, da prisustvuju drugim aktivnostima i da upravljaju višestrukim stimulansima bez gubitka sposobnosti da se koncentrišu na svoj zadatak.

Najnovija istraživanja pokazuju da je sve više dece koja pri polasku u školu ne mogu da održe pažnju tokom časa, pa napuštaju učionicu, šetaju, ili upadaju u stanje aksioznosti (prema učenju). Poređenja radi porast lekova za smirenje uvećan je za preko 100% u poslednjih 15 godina za decu uzrasta od 7-15 godina. Verovatno niste znali da je uopšte moguće da tako mala deca piju lekove za smirenje, ali jeste. Koncentracija kao koncept koji mora da se vežba, se gubi.

Za nas roditelje, podrška koncentraciji dece u razvoju znači, prvo, davanje im prilike da se koncentrišu bez prekida. Kada primetite da vaše dete obraća pažnju na nešto, makar samo na trenutak ili dva, pokušajte da sačekate da dete samostalno skrene pažnju pre nego što ga prekinete. To možete učiniti čak i sa vrlo malom decom. Bebe će posmatrati zanimljive vizuelne stimuluse, pažljivo i tiho posmatrajući. Na primer, dete u kolicima može primetiti neobične svetlosne šare koje vidi kada se njegova kolica gurnu ispod grana drveta. Ako primetite da vaše dete obraća pažnju, prestanite da se krećete. Dozvolite im da posmatraju šta god je to što im je uhvatilo pogled i sačekajte da vaše dete samostalno skrene pogled pre nego što krene dalje. Kod starije dece možete primetiti da se vaše dete uzbuđeno bavi igračkom ili knjigom. Kad god možete, sačekajte dok vaše dete samo završi sa aktivnošću da biste predložili nešto drugo. Zaštita trenutaka kada se vaše dete samostalno koncentriše omogućava da se ta koncentracija lakše razvije.

I zapamtite: vaš primer je važan koliko i mogućnosti koje pružate svom detetu. Budite uzor pažnje za svoje dete.

• Selektivno obavljanje više zadataka.

• Odložite telefon kada ste sa decom.

• Isključite računar ili televizor kada se igrate sa svojim detetom.

• Uspostavite i održavajte kontakt očima tokom razgovora sa detetom.

• Spustite se na njihov nivo.

• Izbegavajte da zovete svoje dete sa druge strane sobe kada se ono već bavi nekom drugom aktivnošću...

Umesto toga, ako neka situacija zahteva da vaše dete završi aktivnost pre nego što bi ono odlučilo da to uradi, prekinite ga što je nežnije moguće. Tiho ga dodirnite po ruci ili ramenu i sačekajte da privučete pažnju svog deteta pre nego što ga usmerite da promeni aktivnosti. To od vas zahteva da usporite, da pažljivije primetite aktivnosti i angažovanje vašeg deteta i da modelirate poštovanje prema njihovoj koncentraciji i interesovanjima u razvoju: sve su to dobre veštine i za nas da vežbamo!