Kako odgajati bilingvalno dete

Čekate dete sa partnerom koji govori drugi jezik, ili živite van zemlje u kojoj ste rođeni? Čestitamo! Na korak ste od toga da detetu date najbolji poklona ikada, dvojezičnost (ili višejezičnosti). Nije tajna da je dvojezičnost (ili bilingvizam) jedan od najboljih alata za razvoj mozga.

Pitanje koje najčešće dobijam jeste: 

Kako pristupiti dvojezičnosti? 

Postoje tri osnovna pravca kojih se pridržava najveći broj dvojezičnih porodica: 

• Jedan roditelj - jedan jezik. Recimo u našem primeru, ja pričam sa detetom isključivo na svom maternjem jeziku srpskom, a suprug priča na svom maternjem jeziku holandskom. Kada smo svo troje zajedno pričamo engleski. Na ovaj način dete uči da asocira roditelja sa jezikom, ili specifične situacije sa jezikom (svi smo zajedno, aha znači sada pričamo engleski).

• Drugi popularan način koji većinom praktikuju porodice gde oba roditelja govore isti jezik a žive u drugoj zemlji jeste: jedan jezik u kući - jedan van kuće. Na ovaj način, opet, dete uči da asocira situacije sa jezikom. Kada smo u kući pričamo recimo srpski, a van kuće pričamo holandski.Ovo je pristup koji možete da koristite i ako ste spremni da se odreknete jednog od jezika. Recimo u našem slučaju mi smo mogli da pričamo engleski kod kuće a holandski van kuće i time izgubimo srpski jezik iz jednačine. Međutim ukoliko dete nema nikakve smetnje u razvoju i ne zaostaje za generacijom na redovnim pregledima kod pedijatra, nema razloga da se izbacuje jedan jezik. Deca koja se normalno razvijaju u stanju su da prate i do 6 jezika paralelno.

• I treći najčešći način da odgajite bilingvalno dete jeste situaciono. Ujutru pričamo srpski, uveče pričamo engleski. Ovo najviše rade roditelji koji igrom slučaja pričaju dva jezika a žive u istoj sredini. Recimo vi i partner ste bilingvalni i želite to da prenesete na svoje dete, ali živite u Srbiji. Kako bi dete bilo dovoljno izloženo jeziku mora da ga čuje u kući.

Učenje jezika van kuće (časovi engleskog 3 x nedeljno) se ne računa u dvojezičnost. Dvojezičnost je sposobnost govora dva jezika na nivou maternjeg. 

E sada, sama činjenica da pričate dva jezika sa detetom ne znači mnogo. Postoje deca kojoj oba roditelja pričaju isti jezik i žive u istoj zemlji, a i dalje nisu u stanju da formiraju rečenice na nivou koji je predviđen za odredjeni uzrast. Sa detetom mora da se priča, i to mnogo. Što više dete čuje to je više u stanju da izgovori.

Zar se deca ne zbune kada čuju dva jezika oko sebe?

Kratak odgovor je ne. Deca su neverovatno talentovana da prepoznaju različite načine na koje ljudi govore. Čak i kada čuju samo jedan jezik, vrlo brzo uče o razlikama između načina na koji muškarci i žene govore, o razlici između pristojnog i nepristojnog načina govora, itd. Za decu je dvojezična situacija samo još jedna razlika među ljudima! Pre 50 godina prosvetni radnici su govorili roditeljima imigrantima da je bolje za školovanje njihove dece ako kod kuće govore jezik sredine. Sada se zna da to nije istina.

Dvojezični razvoj ponekad rezultira nešto sporijim razvojem jezika nego kod jednojezične dece. Međutim većina dece progovoriće u isto vreme ako ne i brže od dece koja govore jedan jezik. Kada progovaraju bilingvalna deca možete pročitati ovde. 

Da li bilingvalna deca mešaju svoje jezike?

Kada odrastu, dvojezična deca često koriste reči iz jednog jezika kada govore drugi. (Ovo se zove prebacivanje koda.) Ali to ne znači da su zbunjeni oko toga koji jezik govore. 

Kako da počnemo da učimo našu decu dva jezika?

Glavna stvari koju treba imati na umu su izloženost i potreba. Ako su deca izložena jeziku u različitim okolnostima sa mnogo različitih ljudi od trenutka kada su rođena, i ako osećaju da im je jezik potreban za interakciju sa svetom oko sebe, naučiće ga. Ako su im potrebna oba jezika da bi komunicirali sa ljudima oko sebe, naučiće oba.  

Da li će naša deca, ako su od rođenja izložena dva jezika, naučiti oba, samo tako?

Kratak odgovor je NE. Najteži deo je osigurati da imaju dovoljno prirodne potrebe za oba jezika. Većinu vremena, jedan od dva jezika koje želite da uče će biti nekako „važniji“, a trik je da im pružite dovoljno mogućnosti da koriste „manje važan“ na način koji nije prisiljen ili veštački. Najbolji način, ako možete da se snađete, jeste da stavite decu u situacije u kojima se koristi samo „manje važan“ jezik kako ne bi došlo do iskušenja mešanja jezika ili vraćanja na „važniji“ jezik.

Šta to znači za našu porodicu? Pa ako mi dolazimo u Srbiju samo recimo 3 nedelje godišnje, naše dete neće videte potrebu da govori srpski jezik (bar ne pravilno) jer će vrlo brzo shvatiti da mama priča i engleski koji je jezik kuće, pa zašto bi onda učio srpski samo da pričam sa njom par puta na dan. Međutim mi ulažemo enorman napor da svake godine provedemo bar par meseci u Srbiji. Pored toga trudimo se da članovi porodice iz Srbije dolaze kod nas u posetu na po mesec dana. Tako smo tokom poslednje 2 godine imali u poseti razne članove familije iz Srbije sve ukupno preko 8 meseci. Kad na to dodamo 7 meseci koje smo mi proveli u Srbiji, jasno je da je naše dete koje trenutno ima 22 meseca gotovo stalno izloženo srpskom jeziku na dnevnom nivou a da to nije samo pričanje sa mnom. Ne kažem da je ovo moguće za sve roditelje ali da morate da uložite napor morate.Jedan od najboljih saveta koje sam dobila od nekoga čije dete ima 5 godina i priča srpski tečno a da prve 3 godine gotovo nije pričao, jeste da svako leto kada su u Srbiji na dva meseca ubace dete u srpski vrtić. Samim tim dečak je progovorio brže jer je otkrio ceo jedan svet dece sa kojom može da komunicira ako se potrudi. 

Zašto je jedan jezik „važniji“?

Prosto je, pre ili kasnije jedan jezik će postati dominantan, i to je ok. Moramo da popustimo pod potrebom da deca pričaju dva ili tri jezika perfektno. Sasvim je ok i prirodno da jedan jezik preovlada. 

Da li to znači da bi bilo bolje početi drugi jezik nakon što deca dobro ovladaju sa prvim?

Po svim istraživanjima ne, definitivno ne, posebno u dvojezičnoj kući gde će drugi jezik ionako deci izgledati „manje važan“. Uvođenje drugog jezika kasnije gotovo zagarantovano će ih naterati da pomisle da je manje važan i da nije vredan truda. 

Šta je sa braćom i sestrama?

Dolazak drugog deteta može poremetiti jezičku ravnotežu u dvojezičnom domu, a uobičajeno je da drugo dete bude manje dvojezično od prvog. Obično prvo dete razgovara sa drugim na „važnijem“ jeziku, povećavajući izlaganje drugog deteta tom jeziku i smanjujući osećaj potrebe za „manje važnijim“. Razmislite šta želite da uradite u vezi sa ovim unapred. Osmislite strategiju koja odgovara vašoj situaciji—ali verovatno je vredno pokušati da angažujete starije dete ili decu da promovišu „manje važan“ jezik u vašoj kućnoj situaciji. 

Nadam se da su vam ovi saveti i iskustva bili od pomoći. Ako vam treba još stručne literature moje preporuke su za sledeće knjige:

• The Bilingual Brain - And What It Tells Us about the Science of Language; Albert Cos

• Bilingual Families : A Practical Language Planning Guide; Eowyn Crisfield

• Bilingual Edge, The - Why, When, and How to Teach Your Child a Second Language; Kendall King 

Za više saveta kako pospešiti govor dece (bez obzira na broj jezika) pogledajte ovaj blog post.