Budi bos s nama!

Priznajte – bar ste jednom prekolutali očima na prizor deteta koje trčkara bosonogo. Šta ako se prehladi, šta ako ugazi u blato ili, još gore, šta ako stane na komad stakla?

Međutim, pre nego što prebrzo osudite roditelje, uzmite u obzir potencijalne koristi od toga da decu redovno ostavite bez cipelica i čarapa.

I ako su male cipelice izuzetno neodoljive, nema naučnih dokaza da bebe moraju da nose cipele kada nauče da hodaju. Čak šta, suprotno se preporučuje. Neka generalna smernica kaže da prve cipelice deca treba da počnu da nose tek kada su u stanju da naprave 7 koraka u nizu bez da se pridržavaju za nameštaj ili roditelje. Hodanje bez cipela pomaže malom detetu da poboljša ravnotežu, snagu i koordinaciju.

Kažu jedina mera koju treba uzeti u obzir kada birate da li ćete ili ne obuti dete je temperatura podloge po kojoj dete hoda. Međutim čak i ovo pada u vodu ako ste u vezi sa nekim iz Zapadne ili Severne Evrope. Nema tih čarapa koje sam ja obula Adamu, a da ih Leni nije skinuo 20 sekundi nakon što ja izađem iz prostorije. Mislim, holanđani šetaju u šortsu na 10 stepeni, čarape su misaona imenica ako temperatura nije oko nule.

Vremenom se Adam (a i ja) navikao na to da je bosonog u kući, pa ga sada neretko puštamo da šeta bosonog i van kuće; u dvorištu, parku, pesku, pa čak ponekad i na ulici.

Ako ste kao i ja skeptik prema ovom pristupu evo ispod par razloga zašto ipak detetu treba da date priliku da šeta bosonogo:

#1 - Pravilan razvoj stopala i tela

Jedna od najvećih prednosti bosonoge dece je pravilan razvoj stopala i tela – naše fizičke osnove. Zapamtite, vašem detetu je potrebna jaka fizička osnova (isto koliko i dobri temelji vašoj kući). Hodanje bosih nogu jača stopala i donji deo nogu, čineći dete spretnijim i svesnijim položaja svog tela.

#2 - Razvoj svesti o prostoru

Razlog broj 2 je moj omiljeni razlog zašto skinuti čarapice i cipele deci. Kada deca hodaju bosa ona brže razvijaju kinestetičku svest. Kinestetička svest je znanje o tome gde se naše telo nalazi u prostoru i kako se krećemo. Takođe je poznato kao mišićna memorija. Povećanje kinestetičke svesti može dovesti do poboljšane svesti o telu i pomoći deci da nauče da bezbedno upravljaju prostorom oko sebe.

Sigurno ste do sada videli decu koja nemaju osećaj za to koliko je veliki stepenik, koliko je duboka rupa, ili koliko je klizava podloga. Ovo su samo neke od situacija koje mogu da izazovu ozbiljne povrede ako dete ne stekne pravu svest o prostoru koji ga okružuje.

Znam da zvuči strašno ali mi Adama (sada) puštamo da ulazi i izlazi iz tuš kabine sam, da tokom tuširanja stoji, jer je već ovladao time kako se stopalice ponašaju na vlažnoj podlozi.

Jedan od najlepših komplimenata koje redovno dobijamo jeste da Adam "zna da se čuva". Volela bi da sam ja nekako doprinela tom fenomenu, ali ovo je sve Lenijeva zasluga.

#3 - Razvoj finih motornih mišića na stopalima

Stopala (slično kao i ruke) imaju fine motoričke mišiće koji takođe treba da se razviju! Isto kao što na rukama ne nosimo rukavice veći deo godine, isto tako moramo da pružimo priliku stopalima da razvije najsitnije mišiće. Deca postaju veštija u korišćenju nogu kada im je dozvoljeno da lutaju bosi.

#4 - Bolje celokupno zdravlje (jači imuni sistem)

Kada bosa stopala dodiruju zemlju, dolaze u kontakt sa, između ostalog, prirodom. Priroda ima lekovito protivupalno dejstvo na telo. Kada deca nose cipele, time stvaraju štit od zemlje i ograničavaju izloženost najvećem izvoru antioksidansa na svetu.

Nova naučna istraživanja podržavaju koncept da Zemljini elektroni izazivaju višestruke fiziološke promene od kliničkog značaja, uključujući smanjen bol, bolji san i bolje celokupno zdravlje.

Za mene je ova stavka sama po sebi bila dovoljna da popustim pred potrebom da obuvam dete.

Zvuči kontraintuitivno ali ako su vam deca često prehlađena treba da im skinete a ne obujete čarape.

#5 - Razvoj mozga

Verovali ili ne sve što vam deluje kao da je neka stara praksa, razvija mozak više od novokomponovanog pristupa roditeljstvu. Tako i nenošenje cipela. Kada deca nose cipele, propuštaju najosnovnije čulno iskustvo od svih – senzorno iskustvo (osećaj prljavštine, raznih materijala, kamenja, trave, lišća i grančica pod nogama). Nošenje cipela otupljuje efikasnost nervnih završetaka koji se nalaze u stopalima, dok bosonogi mališani stimulišu ove nervne završetke i, zauzvrat, ceo nervni sistem. To je možda najlakši i najisplativiji oblik senzorne igre!

Zato ako do sada niste, dozvolite novim šetačima da istražuju teksture i osećaju različite površine, bilo da se radi o travi, pločicama, pesku ili tepihu. Benefita je stvarno mnogo. Ako ništa bar ćete ojačati njihov imuni sistem.