Roditeljstsvo je igra za one koji znaju da gube

Pre 3 meseca bila sam deo događaja na kome je jedan od govornika bio elitni teniski kouč. Njegov posao je da radi sa teniserima u rangu 200+ na tome da napreduju u top 20. 

I ako na prvi pogled nećete moći da vidite paralelu sa roditeljstvom, obećavam da postoji. 

"Tenis je igra gubitnika!" kaže on.

Mi gledamo, slušamo, ništa nam nije jasno. Kaže, elitni top top igrači, poput Novaka, Nadala i Federera pobeđuju u proseku 55% svih poena koje igraju. Ne utakmica, neko individualnih poena. To znači da gube u 45% slučajeva. 200ti na listi pobeđuje u 51% situacija a gubi u 49%. Razlika između prvog i 200og je tek oko 4%. 

Evo i dokaza. 

2015-2019: procenat osvojenih poena > 52%

Samo 6 igrača:

1. Novak Đoković: 54,95%

2. Rafael Nadal: 54,73%

3. Roger Federer: 54,54%

4. Andy Murray: 53,08%

5. Milos Raonić: 52,43%

6. Juan Martin del Potro: 52,42%

"Da bi se bavili tenisom vrlo brzo morate da naučite da gubite." kaže on. "Poen koji se upravo desio je završen, nebitno da li ste ga dobili ili izgubili. Hajde da kažemo da ste ga izgubili. Imate 15 sekundi da se dovedete u red za sledeći poen. 15 sekundi. Svaki poen je priča za sebe."

I dok roditeljstvo nije takmičarski sport, ja volim da verujem da svaki dan, u svakoj situaciji, mi kao protivnika imamo sebe i svoj ego, i ako često mislim da su nam protivnici naša deca, ili drugi roditelji jer se sa njima poredimo.

To pogrešno verovanje da druga deca ne plaču, da druga deca bolje spavaju, da drugoj deci ne rastu zubi, da druga deca jedu sve, da druga deca nikada ne vrište, ne bacaju igračke, ne protive se roditeljima, nego je samo naše naopako i samo je nama teško je toliko pogrešna, počev od postavke da životi drugih imaju bilo kakve veze sa nama. 

Svi prolazimo kroz apsolutno iste izazove. I svi ali svi gubimo određen broj poena protiv sebe. 

Jedina razlika je što neki od nas, baš kao i profesionalni igrači tenisa, uspevaju da se oporave brže između izazovnih situacija, a nekima treba više vremena, samim tim gube više. 

Zapamtite svaka situacija sa decom je poen za sebe. Reagovali ste loše, završilo se katastrofalno. Kao pravi teniseri, dovedete sebe u red za 15 sekundi i odigrate narednu situaciju bolje.

Da bi odgajili funkcionalno dete, morate da odigrate 30% situcija  "pravilno". Znači ne 80% nego 30%. Naravno sve više od 30% je super. 55% ako želite da budete Novak Đoković roditeljstva. 

Ako mislite da je lako odreagovati pravilno na 30% situacija, samo pogledajte na ljude oko sebe. 30% je ulazak u elitni krug. Većina roditelja će nažalost reagovati   "pravilno" na mnogo mnogo manje od 30% situacija.

Tako da dragi moji, vreme je da naučite da gubite. Roditeljstvo je takođe igra gubitnika. 

Što se pre uhodate u to da vam je komforno sa neprijatnošću, da nemate mnogo izbora nego da odigrate novu situaciju bolje, da takođe nemate mnogo vremena da analizirate stare situacije, već se samo fokusirate na nove, to ćete pre početi da se osećate kao pobednici (sopstvenih života). 

A decu ne možete lako upropastiti. Bar ne ako iole nameravate da se bavite njima.

Jer i najgori teniser na listi je bolji od nas koji se nismo pomerili sa kauča.