Dovoljno dobro roditeljstvo - istina ili izazov?

Kada god povedem razgovor sa drugim mamama na temu roditeljstva i kažem im da je skroz ok da greše, kao da im padne kamen sa srca.

Logično, sa svih strana osećamo ogroman pritisak da sve vreme radimo stvari kako treba. Povrh toga, preko 30% mama dolazi iz perfekcionističkih porodica. Kada se ove dve stvari spoje, jasno je zašto većina ima strah od greške.

Međutim, pošto deca ne dolaze sa uputstvom za upotrebu, provuku se ponekad, da ne kažem često, greške.

Naše sopstvene potrebe, potrebe drugog deteta, ili neke nepredvidjene okolnosti znače da stalno balansiramo izmedju toga da smo deci potpuno dostupni i da nešto drugo preuzme primat u datom trenutku.

Težnja da se stvari rade kako treba sve vreme, tj. pokušaj da budemo savršeni roditelji, može dovesti do mnogo preispitivanja, brige, krivice, ogorčenosti, pa i stresa.

Šta ako vam kažem da ne samo da ne moramo da budemo savršeni roditelji, već da je poželjno za našu decu ako nismo savršeni?

Uvedite u svoj rečnik pojam "dovoljno dobro roditeljstvo".

Dovoljno dobro roditeljstvo je koncept o kome je prvo pričao doktor Donald Vinikot 50-ih godina prošlog veka. Vinikot, britanski pedijatar i psihoanalitičar koji je proučavao majke i bebe, otkrio je da je dobro za majke da ne reaguju na SVE potrebe svoje dece kako rastu i postaju nezavisniji.

Vinikot je otkrio da je zadovoljavanje dečijih potreba samo 30% vremena dovoljno da stvori srećnu, samostalnu, privrženu decu. I usput izgradi njihovu rezilijentnost.

Odvojeno istraživanje Edvarda Tronika, poznatog po eksperimentima sa „mirnim licem“, došlo je do sličnih zaključaka. Tronik je otkrio da je nesavršenost u balansu sa zdravom privrženošću. Tronikov rad zasniva se na sledećem. 

Za zdrav odnos roditelj-dete potrebno je:

• Jednu trećine vremena biti usklađen sa potrebama svog deteta

• Jednu trećinu vremena ne zadovoljiti detetove potrebe (ili svesno ili nesvesno). Ovo se obično dešava kada su deca ljuta i plaču, a mi ne možemo da razumemo zašto, pa moraju da se umire i oporave sami. 

• Poslednja trećina vremena, koja je ustvari najvažnija za stvaranje zdrave osobe, je kada roditelji u početku ne razumeju potrebe svoje dece, ali rade na tome da pokušaju da razumeju. Ovo iskustvo pruža detetu bezbedan način da iskusi šta raditi u situacijama kada ne zna šta da radi, što opet promoviše zdravu rezilijentnost.

Tema koja se provlači kod oba istraživanja jeste da je nesavršeno roditeljstvo bolje za decu.

Svet je nesavršeno mesto, ispunjeno sa mnogo razočaranja i neuspeha. To što nismo savršeni roditelj pomaže našoj deci da razviju toleranciju na frustracije i neprijatnosti i autonomiju da funkcionišu u životu.

Pored toga, modeliranje nesavršenosti pomaže našoj deci da prihvate sopstvene nesavršenosti.

Za kraj poenta Vinikotovog i Tronikovog rada nije u tome da se ne treba truditi već da treba da pazimo na sebe i da budemo ljubazni prema sebi kada ne uspemo.

Zato prestanite da brinete o tome da li sve vreme stvari radite ispravno.

Pokušajte da se oslobodite osećaja krivice kada stvari ne funkcionišu onako kako ste zamislili.

Dovoljno dobar roditelj je srećniji, ispunjeniji, zadovoljniji sobom i sopstvenim životom što su sve preduslovi za roditeljstvo sa manje stresa.

Prava pobeda!